Društvo

VIDEO: Iz Agrobudžeta 90.000 za ribare

by Vesna Šoškić; snimatelj i montažer Adi Karađuzović | 02:03:2019 | 21:44:29

U Agrobudžetu je za vlasnike velikih ribarskih brodova ove godine predviđena podrška od 90.000€.
 
Barski ribari ističu da im taj vid pomoći mnogo znači, jer su troškovi održavanja broda, registracija, takse, ulaganja i sve ostalo što je potrebno za regularno bavljenje ovom djelatnošću, izuzetno visoki.
 

Podrška Ministarstva poljoprivrede ribarima kontinuirano traje od 2012. godine.
 
“Ta sredstva su nam veoma značajna, jer u tom godišnjem periodu remontujemo brodove, kupujemo i nabavljamo opremu i navigacione uređaje. Postoje dvije vrste ribara, oni koji se bave velikim ribolovom, sa kočama i većim brodovima, i ribari za mali privredni ribolov. Budžetom je predviđena podrška od 10.000€ bespovratnih sredstava , uz 50% sopstvenog učešća za kočare, dok su za ‘manje’ ribare opredijeljena budžetska sredstva do 5.000€. Administrativna procedura odvija se kod Direktorata za ribarstvo u resornom ministarstvu i ukoliko ribari ispune zakonske uslove, ostvaruju pravo na podršku”, objašnjava Boško Ivanović, predsjednik Nacionalnog udruženja ribara, koji ističe da je administracija u ovom slučaju veoma ažurna i do rješenja se dolazi u najkraćem mogućem roku.
 
“Zahvaljujem se Ministarstvu i na tome i ovoj podršci koja je za nas od izuzetnog značaja”, naglašava Ivanović.
 
Na našem primorju ima sedamnaest koča, od kojih su 13-14 u funkciji i obzirom da je za ribare sa velikim brodovima i kočama u bužetu predviđeno 90.000€, velika većina može ostvariti pravo na ovu vrstu podrške. Problem može predstavljati to što svi ribari ne mogu obezbijediti 50% sopstvenih sredstava, koji su uslov za dobijanje budžetske pomoći.
 

“Zato pojedini iskoriste 3.000€ ili 7.000€, zavisno od mogućnosti i dobijanja kreditnih sredstava. Prednost podrške iz Agrobudžeta jeste i to što u narednoj godini možemo planirati ulaganja i poslovanje”, navodi Boško Ivanović, koji se osvrnuo i na dugogodišnje probleme barskih i uopšte crnogorskih ribara, među kojima je, prvenstveno, nedostatak ribarske luke.
 
“Imamo velika obećanja iz Ministarstva poljoprivrede i Direktorata za ribarstvo da se radi na rješavanju tog veoma važnog pitanja za nas. Ribarska luka i prvi iskrcaj ribe, jedan je od osnovnih uslova za zatvaranje poglavlja ‘Ribarstvo’ u predpristupnim pregovorima za članstvo u EU, te očekujemo da će se i to brzo riješiti. Ribarska luka, između ostalog, podrazumijeva da svaki ribar ima svoj hangar i veliku rashladnu komoru koja bi obezbjedila bolje i efikasnije čuvanje ribe. Kada to ostvarimo, ubijeđen sam da ćemo postati jedna od najuređenijih i najmodernijih zemalja za izlov ribe”, ističe Ivanović, koji kao drugi veliki problem ribara ističe komplikovanu i složenu administraciju, skupo održavanje broda i opreme, registraciju, te velike takse za vezove u marini, što za veće brodove, sve zajedno, iznosi na godišnjem nivou, više desetina hiljada eura.
 
Ribare se snalaze, ulažu ogroman trud i rad, iako je ribe, kako navode, u našem moru upola manje u odnosu na unazad desetak godina.
 

Zulfo Bajramović je penzioner, koji se već dvadeset godina bavi ribarstvom, a taj posao naslijedio je i njegov sin.
 
“Ne možemo se požaliti,jer možemo sebi da obezbijedimo egzistenciju, ali ovo je mukotrpan posao. Mnogo sam zahvalan Ministarstvu poljoprivrede, jer bez njihove podrške ne bih mogao da održim brod, platim sve namete i obaveze. Moramo stalno biti ovdje, baviti se brodom i opremom”, ističe Bajramović.
 
Ribari mogu tokom cijele godine, uz potrebnu dokumentaciju, konkurisati za dobijanje sredstava iz Agrobudžeta kod Direkcije za ribarstvo.